U poslednjih nekoliko godina imao sam prilike, u više navrata, da pred studentima držim predavanja na veoma sličnu temu – kako se pripremiti za posao posle studija, odnosno zašto uopšte postoji problem sa zapošljavanjem mladih osoba.
Cela priča počinje pre nekoliko godina uviđanjem da postoji svetska kriza formalne edukacije (video). U Srbiji se često pominje problem kvaliteta privatnih fakulteta u odnosu na državne, ali je situacija takva da ta razlika u ovim krajevima i nije naročito važna – sem za veoma tražene profesije (npr. farmaceuti i programeri), polaznici ostalih fakulteta obično imaju problem sa zapošljavanjem posle studija, bez obzira na kojem su fakultetu.
Problem se s jedne strane nalazi u neadekvatnim programima studija koji obično nemaju veze sa potrebnim veštinama za obavljanje konkretnih poslova iz konkretnih oblasti. Sa druge strane, još veći problem je činjenica da studenti nisu naročito motivisani da (generalno posmatrano) uče kako bi nešto znali iz onih predmeta koji realno donose praktično primenjliva znanja iz buduće profesije – jer uče da bi položili ispit.Bez obzira što je EU donela veoma kvalitetne smernice za izradu strategije „promišljanja” obrazovanja do 2020, ove promene neće biti u praksi sprovedene minimum narednih 15-25 godina. To znači da studenti moraju samostalno da iskoriste mogućnosti koje su danas dostupne (obrazovanje putem interneta) da se samoobrazuju za potrebna zanimanja i da pronađu način kako da to sve isprobaju u praksi pre zaposlenja. Još bolje, da se sami zaposle ako ne mogu da pronađu adekvatan posao nakon studija…
Nedavno je na Jutjub (YouTube) postavljen video-snimak predavanja na temu rešavanja problema zapošljavanja studenata nakon studija, koje sam održao u Banjaluci u decembru prošle godine, u sklopu predavanja za ICBL.
Problem se s jedne strane nalazi u neadekvatnim programima studija koji obično nemaju veze sa potrebnim veštinama za obavljanje konkretnih poslova iz konkretnih oblasti. Sa druge strane, još veći problem je činjenica da studenti nisu naročito motivisani da (generalno posmatrano) uče kako bi nešto znali iz onih predmeta koji realno donose praktično primenjliva znanja iz buduće profesije – jer uče da bi položili ispit.Bez obzira što je EU donela veoma kvalitetne smernice za izradu strategije „promišljanja” obrazovanja do 2020, ove promene neće biti u praksi sprovedene minimum narednih 15-25 godina. To znači da studenti moraju samostalno da iskoriste mogućnosti koje su danas dostupne (obrazovanje putem interneta) da se samoobrazuju za potrebna zanimanja i da pronađu način kako da to sve isprobaju u praksi pre zaposlenja. Još bolje, da se sami zaposle ako ne mogu da pronađu adekvatan posao nakon studija…
Nedavno je na Jutjub (YouTube) postavljen video-snimak predavanja na temu rešavanja problema zapošljavanja studenata nakon studija, koje sam održao u Banjaluci u decembru prošle godine, u sklopu predavanja za ICBL.
Na osnovu pretodnih iskustava sa sličnim predavanjima u Novom Sadu i Beogradu, znam da se neće svima dopasti to što će čuti na ovom predavanju, a osnova rešenja problema leži u većem angažovanju studenata na aktivnostima van studija. Sve ovo ne znači da propagiram neupisivanje studija, već insistiram na tome da studije ovog tipa ne mogu da budu jedini izvor saznavanja i prakse koja je potrebna da biste dobili posao nakon studiranja.
Važno je znati da i kod nas i u celom svetu, pored prisutne nezaposlenosti, istovremeno postoji konstantan problem nedostatka adekvatnih radnika – osobe koje imaju potrebna znanja za posao, osobe koje samostalno rade (bez potrebne konstantne pomoći i provere sa strane), osobe koje brzo usvajaju nova znanja i sprovode ih u konkretnom poslu…
izvor: draganvaragic.com
Primjedbe
Objavi komentar