Pošto niko niko ne zna potpunu verziju događaja, preostalo mi je da
romantizujem i, da nagađam njene razloge, što sam i učinila, koristeći
biografske podatke, tračeve i nagađanja koja su o tom događaju kružila,
izjavila je Klara Uson
ZAGREB – Klara Uson (52) španski pisac iz Barselone nedavno je napisala roman “Ćerka sa Istoka”, čija je glavna junakinja Ana Mladić, tragično nastradala ćerka generala Ratka Mladića, ali kako sama kaže na osnovu biografskih podataka, tračeva i nagađanja koja su o tom događaju kružili .
Klara je došla na ideju da napiše roman “ Ćerka sa Istoka”, kada je pre sedam godina u britanskom Tajmsu pročitala članak o Ani Mladić koja se ubila u proleće 1994. kada je imala samo 23 godine. Zgrožena tim činom ona je zaključila da ovaj događaj ima sve elemente grčke tragedije i da ta priča mora biti ispričana i pretočena u knjigu.
Klara je pune tri godine intenzivno prikupljala građu slagajući realnost u fikciju. Uz čitaoce knjiga je ubrzo osvijila čak dve prestižne španske nagrade. Klara kaže da ju je privukao lik Ane Mladić jer je bila privlačna i vedra devojka, jedan od najboljih studenata na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Oca generala koji je nizao pobede je obožavala, a on ju je kao mezimicu ludo voleo. Nekoliko nedelja pre nego što će umreti u martu 1994. godine Ana je otputovala u Moskvu odakle se sa puta vratila drugačija - tužna, neraspoložena i depresivna.
Devojka je 24.marta navodno pucala sebi u glavu.
Klara Uson je želela u svom romanu da pronikne u misteriju. Prva njena ideja bila je da se fokusira na porodičnu i ličnu dramu Ane Mladić, ali ubrzo joj je postalo jasno da pisanje neće ići tako lako, jer je morala prvo da se dotakne krvavog raspada Jugoslavije, otkrila je ona.
Prema njenim rečima, ona je verovala da će čitajući za dva do tri meseca doboti sliku šta se dogodilo u poslednjem konfliktu na Balkanu. Iako je rat u BiH bio prilično dokumentovan od gomile novinskog materijala iz stranih medija, audio-vizuelene dokumentacije, knjiga i filmova. Ona je želela da sazna verziju svih strana uključenih u rat i sagledati stavove Srba, Hrvata u Bošnjaka, opisuje Klara.
Za vreme rada na knjizi kontaktirala je i Gloriju Blažanović, hrvatskog prevodioca rođenog u Bosni koja živi u Španiji da joj pomogne oko pisanja knjige.
“Krenule smo žestoko. Glorija je odradila lavovski posao. Prevela je gotovo sve novinske članke zaraćenih strana, razne snimke i blogove pa i dve knjige o Ratku Mladiću na ćirilici, koje je napisala Ljiljana Bulatović, srpska novinarka i lična Mladićeva prijateljica. Upravo kroz te knjige saznala sam dragocene detalje o Ani i njezinu ocu”, kaže Uson. Kompletne događaje međutim niko ne zna, jer će smrt Ane Mladić ostati enigma koju je ona odnela sa sobom u grob, pa je navodno kako kaže Klara sam Ratko Mladić otišao do neke vračare kako bi saznao pravi uzrok tragedije.
Klara kaže da je ubistvo Ane Mladić puno simbolike. Kao primer za to navodi odluku da se ubije očevim omiljenim pištoljem, koji je šezdesetih godina prošlog veka Mladić dobio na poklon na Vojnoj akademiji kao najbolji kadet u klasi. Mladić je naime veseo često izjavljivao da će iz njega pucati samo na proslavi rođenja svojih unuka. Ana koja je tada bila devojčica, kasnije je znala da kaže da će njena deca nositi očevo prezime kako bi on mogao zapucati iz zastavninog pištolja. Klara ističe da je upečatljivo to da Ana u porodičnoj kući punoj modernog oružja za svoju smrt odabire pištolj sa kojim je trebalo obeležiti nastavak porodične loze.
“Taj čin je pun simbolike. Kao da je ocu želela poručiti: ubila sam se zbog tebe. Ratko Mladić nikada nije prihvatio da mu se ćerka sama ubila, ponavljao je da je reč o ubistvu, govorio je da ona nikada ne bi uzela Zastavu jer je znala koliko mu taj pištolj znači. Međutim, niko ne zna potpunu verziju događaja, stoga mi je preostalo da romantizujem i, da nagađam njene razloge, što sam i učinila, koristeći biografske podatke, tračeve i nagađanja koja su o tom događaju kružila bosanskim i srpskim medijima”, objasnila je Klara Uson.
Ona nastavlja razlaganje svoje knjige da je Ratko Mladić zapravo imao dva lica: jedno oca punog ljubavi, vernog muža i poštenog čoveka, što je bilo nejgovo svetlo lice. Drugo tamno lice Mladića je navodno prema Klarinim rečima bilo prikreveno senkom, koju navodno njegova ćerka nije poznavala.
ZAGREB – Klara Uson (52) španski pisac iz Barselone nedavno je napisala roman “Ćerka sa Istoka”, čija je glavna junakinja Ana Mladić, tragično nastradala ćerka generala Ratka Mladića, ali kako sama kaže na osnovu biografskih podataka, tračeva i nagađanja koja su o tom događaju kružili .
Klara je došla na ideju da napiše roman “ Ćerka sa Istoka”, kada je pre sedam godina u britanskom Tajmsu pročitala članak o Ani Mladić koja se ubila u proleće 1994. kada je imala samo 23 godine. Zgrožena tim činom ona je zaključila da ovaj događaj ima sve elemente grčke tragedije i da ta priča mora biti ispričana i pretočena u knjigu.
Klara je pune tri godine intenzivno prikupljala građu slagajući realnost u fikciju. Uz čitaoce knjiga je ubrzo osvijila čak dve prestižne španske nagrade. Klara kaže da ju je privukao lik Ane Mladić jer je bila privlačna i vedra devojka, jedan od najboljih studenata na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Oca generala koji je nizao pobede je obožavala, a on ju je kao mezimicu ludo voleo. Nekoliko nedelja pre nego što će umreti u martu 1994. godine Ana je otputovala u Moskvu odakle se sa puta vratila drugačija - tužna, neraspoložena i depresivna.
Devojka je 24.marta navodno pucala sebi u glavu.
Klara Uson je želela u svom romanu da pronikne u misteriju. Prva njena ideja bila je da se fokusira na porodičnu i ličnu dramu Ane Mladić, ali ubrzo joj je postalo jasno da pisanje neće ići tako lako, jer je morala prvo da se dotakne krvavog raspada Jugoslavije, otkrila je ona.
Prema njenim rečima, ona je verovala da će čitajući za dva do tri meseca doboti sliku šta se dogodilo u poslednjem konfliktu na Balkanu. Iako je rat u BiH bio prilično dokumentovan od gomile novinskog materijala iz stranih medija, audio-vizuelene dokumentacije, knjiga i filmova. Ona je želela da sazna verziju svih strana uključenih u rat i sagledati stavove Srba, Hrvata u Bošnjaka, opisuje Klara.
Za vreme rada na knjizi kontaktirala je i Gloriju Blažanović, hrvatskog prevodioca rođenog u Bosni koja živi u Španiji da joj pomogne oko pisanja knjige.
“Krenule smo žestoko. Glorija je odradila lavovski posao. Prevela je gotovo sve novinske članke zaraćenih strana, razne snimke i blogove pa i dve knjige o Ratku Mladiću na ćirilici, koje je napisala Ljiljana Bulatović, srpska novinarka i lična Mladićeva prijateljica. Upravo kroz te knjige saznala sam dragocene detalje o Ani i njezinu ocu”, kaže Uson. Kompletne događaje međutim niko ne zna, jer će smrt Ane Mladić ostati enigma koju je ona odnela sa sobom u grob, pa je navodno kako kaže Klara sam Ratko Mladić otišao do neke vračare kako bi saznao pravi uzrok tragedije.
Klara kaže da je ubistvo Ane Mladić puno simbolike. Kao primer za to navodi odluku da se ubije očevim omiljenim pištoljem, koji je šezdesetih godina prošlog veka Mladić dobio na poklon na Vojnoj akademiji kao najbolji kadet u klasi. Mladić je naime veseo često izjavljivao da će iz njega pucati samo na proslavi rođenja svojih unuka. Ana koja je tada bila devojčica, kasnije je znala da kaže da će njena deca nositi očevo prezime kako bi on mogao zapucati iz zastavninog pištolja. Klara ističe da je upečatljivo to da Ana u porodičnoj kući punoj modernog oružja za svoju smrt odabire pištolj sa kojim je trebalo obeležiti nastavak porodične loze.
“Taj čin je pun simbolike. Kao da je ocu želela poručiti: ubila sam se zbog tebe. Ratko Mladić nikada nije prihvatio da mu se ćerka sama ubila, ponavljao je da je reč o ubistvu, govorio je da ona nikada ne bi uzela Zastavu jer je znala koliko mu taj pištolj znači. Međutim, niko ne zna potpunu verziju događaja, stoga mi je preostalo da romantizujem i, da nagađam njene razloge, što sam i učinila, koristeći biografske podatke, tračeve i nagađanja koja su o tom događaju kružila bosanskim i srpskim medijima”, objasnila je Klara Uson.
Ona nastavlja razlaganje svoje knjige da je Ratko Mladić zapravo imao dva lica: jedno oca punog ljubavi, vernog muža i poštenog čoveka, što je bilo nejgovo svetlo lice. Drugo tamno lice Mladića je navodno prema Klarinim rečima bilo prikreveno senkom, koju navodno njegova ćerka nije poznavala.
Izvor: Jutarnji.hr
Primjedbe
Objavi komentar