Prevara: Da li je treba priznati ili prećutati?
Desilo se. Da li mu priznati, uz mogućnost raskida, ili zadržati za sebe? Da li je prećutkivanje gore od samog čina?
Kako biste reagovali da on vama saopšti da vas je prevario? Da li biste u tom trenutku insistirali na okolnostima pod kojim se to desilo, ili biste uzeli u razmatranje njegov celokupni stav (kajanje)? Odgovor na ovo će vam reći šta je najbolje da učinite.
Odavno je prevaziđeno uverenje da žene, za razliku od muškaraca, varaju srcem.
Naime, i lepšem polu se dešavaju naleti strasti i fatalne privlačnosti kao iz filmova često praćene alkoholom i slabim sećanjem.
Jedan od najčešćih preduslova za prevaru su dosada i utisak da više nisu privlačne svom partneru. Samim time, atraktivnijim oblačenjem i blagim flertom pokušava da bude interesantna drugim muškarcima (ili jednom, prema kom gaji određene simpatije). Na ovaj način, ona se sveti svom sadašnjem partneru za sve ono što ne štima u njihovoj vezi. Neretki su slučajevi kada u vezi sve funkcioniše, međutim, taj sklad iznenada remeti pojava nekog fatalnog stranca ili neprežaljenog bivšeg partnera.
ODREDITE PREVARU
Vrlo je važno da "locirate" prevaru. Da li je to bilo nešto trenutno, ili je u pitanju odnos koji traje neko vreme i iz kog ne želite da izađete? Da li ste činom prevare i izdali partnera? I naposletku, da li je priznati? Prevara je stvar izbora, baš kao i vernost Najpre treba da osvestite u sebi činjenicu da ste se u nekom trenutku odlučili na prevaru, bez obzira koliko sad osećate kajanje i grižu savesti. Suočite se sami sa sobom, i priznajte sebi (za početak) šta ste uradili, bez samoprekora ili samosažaljenja.
- Kad odaberemo prevaru, naš je problem kako ćemo da je hendlujemo – kaže psiholog Ljiljana Jerinić i dodaje:
- Ono što je sigurno jeste da smo tada samo zaigrali neku nesvesnu igru pre svega sami sa sobom, pa onda sa više partnera, te je u našem interesu bilo i da je osvestimo. Ne zbog morala, ne zbog istine, iskrenosti, nego zbog našeg mentalnog zdravlja. Niko nam ne brani da potrošimo ovaj jedan jedini život igrajući patološke igre. I niko nije pozvan da nam sudi. Ako mi varamo, mi treba da shvatimo zašto to radimo. Možda ćemo izvući prave zaključke za naredne životne situacije.
Sledeća stvar je šta ćete uraditi sa činjenicom koju ste sami sebi priznali: da ste prevarili partnera.
REĆI ILI PREĆUTATI?
Strah da partner ne sazna prvi i griža savesti su najčešći razlozi zbog kojih se žene odlučuju da priznaju prevaru. Međutim, zbog dugog procesa preispitavanja kom su zbog svoje prirode sklone, priznanje se u najvećem broju slučaja dešava posle dužeg vremena. I nasuprot njihovom očekivanju, da će muškarac to podneti lakše jer je se desilo pre nekog vremena, dešava se posve suprotna stvar: on se osim prevareno oseća i izdano, jer je partnerka toliko dugo vremena krila od njega činjenicu da ga je prevarila (i pritom se pravila da je sve u redu).
Univerzalni savet i rešenje za ovakve situacije ne postoji, jer je svaki čovek drugačiji, a samim time i par. Ono što će vam gotovo svako posavetovati je da ni pod kojim uslovima ne tražite savet od prijatelja i bliskih osoba, bez obzira koliko poverenja imate u njih; osim što bi u nekom trenutku mogli da vas odaju partneru, njihovi saveti se često svode na subjekivna tumačenja što vam neće pomoći.
Ukoliko osećate jaku potrebu da priznate partneru prevaru, možda je najbitnije da razlučite zašto to želite: zbog jake griže savesti ili što smatrate da vaša veza podrazumeva apsolutnu iskrenost.
RASTEREĆENJE I FRUSTACIJE
Griža savesti: razmislite da li je pošteno da tako nešto saopštite samo da bi se osećali bolje. Priznanje i iskrenost sami po sebi nemaju vrednost ukoliko nisu propraćeni introspekcijom, obazrivošću prema partneru i nastojanjem da se vaši odnosi ne pokvare (bez obzira da li ćete ostati u vezi). Pukim priznanjem ćete ga samo povrediti, a ako i dalje osećate potrebu za tim, najbolje je da porazgovarate sa stručnim licem.
- Pitanja krivice i samosažaljenja u psihologiji su vrlo kompleksna. Tu možemo govoriti o dve verzije: prva je kad osećamo istinsku krivicu ili patnju i kada se ni ne trudimo da išta učinimo, već samo sagledavamo situaciju. Uviđamo da smo prevareni i podležemo samosažaljenju, odnosno, sagledavamo posledice našeg varanja i podležemo krivici. Trpimo to određeni period, u određenom intenzitetu i na neki način smo spremniji i pripremljeni za naredna iskustva. To iskustvo nas je obogatilo na neki način. Surovo, ali životno. Druga verzija je da nas osećaj krivice ili samosažaljenja zatvaraju od novih, svakako riskantnih ljubavnih susreta. I preplavljuju nas.
E onda tražimo pomoć stručnjaka. Iskrenost pre svega: iskrenost ne podrazumeva puko saopštavanje činjenica. To je prvenstveno, iskrenost prema sebi. Smatrate li da je prevara bila greška? Zašto se uopšte i desila? Poznajući partnera, da li on može to da prihvati, a da to ne ugrozi vašu vezu? Da li ste spremni na negativne reakcije ili čak razlaz? Ovo su pitanja na koja prvo treba sebi da odgovorite, a potom donesete odluku da li saopštiti partneru. Jer, svi smo mi različiti, i reagujemo često neočekivano.
- Opstanak neke veze zavisi od mnogo faktora: od toga kakve su nam mape ljubavi pre nego što smo se sreli, šta želimo da ljubav bude, koliko smo zadovoljni sa “Mi konstrukcijom”, koliko smo u stanju da prihvatimo krhkost i rizik ljubavi, ali i života generalno, koliko smo sami zreli...ideja o sigurnoj luci je naš konstrukt, tako nešto ne postoji, nijedna veza nije konstanta, nikada ne poznajemo dovoljno partnera da možemo biti oslobođeni doživljaja ugroženosti i rizika po vezu. Ali, saznanje da je ljubav krhka nije strašno, ako znamo da možemo da preživimo bez partnera, kao i on bez nas, jer nismo u simbiozi. Vernost je izbor. Biramo i mi, bira i partner. Uvek postoji mogućnost da ne izaberemo vernost – zaključuje psiholog.
-Baš me briga ako prećutkuje ili ako mi je rekla, još gore, samo će još više da me naljuti. Zapravo, nerviram se što nisam saznao prvi, pa da joj vidim iznenađenu facu dok saopštavam- Vladan, 34
-Najgore mi je prećutkivanje i činjenica da je pravila kretena od mene – Aleksandar, 38
-Neka bude muško, pa nek prizna! Šalim se, nema razloga kriti to kao ne znam kakvu tajnu, greške se dešavaju, treba ih priznati i rešavati šta se može rešiti – Dimitrije, 29
Izvori: zena.blic.rs
Primjedbe
Objavi komentar